Kako vam se dojmi Ulcinj? (prvi deo)

DSC_0028.JPG

Ako ste radoznali samo malo više od prosečnog turiste, koji često ne zna gde je prispeo, ni gde da traži saznanje o gradu u kojem se nalazi, ubrzo ćete shvatiti da je dobar deo ulcinjskih lokalaca hodajuća enciklopedija kada je reč o istoriji i etnologiji grada i stanovništva. Ulcinjani su svesni da je potrebno mnogo vremena provesti u ovom primorskom gradiću da bi se osetila njegova specifičnost, posebnost energije, društvenog karaktera, onog što zovemo kolektivni mentalitet, a pominjem ga samo zato što Ulcinjani veruju da postoje jasne odlike koje važe za svakog stanovnika. Kombinacija albanske tradicije i crnogorskog mentaliteta učinila je građane Ulcinja zanimljivim pojedincima i kolektivom vrednim upoznavanja. Bilo je potrebno razgovarati sa onima koji za sebe smatraju da imaju tipični ulcinjanski mentalitet i sa onima koji za sebe smatraju da njihov mentalitet ide van granica tog grada. Svako ima svoju priču. One se često sukobljavaju i beskrajno kontriraju jedna drugoj. Ipak, moguće je prepoznati obrasce kulturnog ponašanja tipičnog za većinu balkanskih varošica. Ulcinj i Ulcinjani vredni su upoznavanja. Ko ih ne želi razumeti ostaće zatočen u stereotipnim mišljenjima koja isplivavaju na prvo mesto[1]  ̶  Albanci. Oni koji Ulcinj gledaju kroz narod koji nazivaju Albanci, često nikada nisu imali susret ni sa jednim drugim Albancima, na primer sa Kosova ili Albanije. Stoga, skloni su komentarima poput – “Osećam se kao u Albaniji”.  Da ima i malo istine u ovom iskazu, bio bi to fenomen sam za sebe i ja bih mu se prva radovala. Dakle, Ulcinj nije Albanija.

DSC_0034.JPG

DSC_0230.JPG

Naracija običnih ljudi meni je najdraži izvor saznavanja o kulturi grada u kome se zateknem. Tek pošto čujem dovoljno od naroda, zaputim se u biblioteku po stručnu literaturu. Boraveći u Ulcinju duže od dva meseca, uverila sam se da su lokalci, ugostitelji i obični radnici, često elokventniji tumači kulture od onih sa kojima se stručno o pomenutim temam može govoriti. Cenim da su upravo ovi prenosioci legendi, mitova i kulturnih obrazaca svedoci, savremenici i aktuelni kreatori lokalne kulture.

Komunikacija  sa ljudima  dragocena je i vedra. Ako odlučite da posetite Ulcinj, ne propustite kafu sa nekim od lokalnih stanovnika. Ulcinjani su prema meni pokazali gostoprimstvo, radost susreta, istinski posvećeno vreme provedeno u razgovoru. Od Ulcinjana sam dobila odgovor na svako postavljeno pitanje, naravno, u formi u kojoj su ga u datom trenutku mogli pružiti. Sami sagovornici su „referenca za dalja čitanja”, jer su uvek radi da ostave svoj kontakt telefon, da preporuče drugog sagovornika, da te uzmu za ruku i odvedu do mesta o kojem govore.  Od Ulcinjana sam dobila knjige, razglednice, etnografske kataloge, besplatne kafe i pivo. Ulcinj ima svoje intelektualce, uspešne i ambiciozne tragače koji su proputovali svet i opet se vratili svojim korenima. Nešto magnetno ih veže za ovaj grad. Sa onima koji su u Švajcarskoj, Nemačkoj, Americi i sl. nisam stigla da porazgovaram. Postavljala sam provokativna pitanja o tzv. izuzecima. Zanimali su me svi izuzeci u gradu, ali o njima se teže priča, kao da teže da ih prikriju ili da ih kamufliraju pričom o spremnosti prihvatanja svega što im kroz grad tokom sezone prolazi.  Ulcinjani vole svoj grad, svoje more i sve što traže je poštovanje prema istoriji i kulturi koja u gradu postoji. Ukoliko ne želiš da uvidiš, nemoj da sudiš. To je nepisano pravilo. U gradu nema mesta za mrgudne revolucionare, za negativnu interpretaciju kulture. To se smatra uvredom koja će uslediti kaznom društvenog odbacivanja svakog „novajlije” i rođenog Ulcinjana koji novajlijom teži postati pod uticajem globalne kulture.

DSC_0067.JPGDSC_0043.JPG

DSC_0069.JPG

[1] Balkan je priča o stereotipima. Tuđa nesreća uvek je bila zabavnija balkanskom nesretniku. Zbog toga pozivam čitaoce ovog posta da se uzdižu iznad prosečnog, iznad površnog i zatvorenog kruga sveznanja. Izađite na ulicu, razgovarajte sa stanovnicima vašeg grada, kao da ste privi put u njemu. Iznenadićete se koliko vas je rutina i permanentni nevidljivi ritual odaljio od saznanja. Život je lako proživeti u okvirima poznatog, treba iskoračiti, izazvati život. Osetiti se živim.

Advertisements

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s